Djeci treba puno pažnje i ljubavi, treba im vrijeme provedeno s roditeljima, ne da su samo „tu negdje blizu“ već da izdvoje vrijeme koje će kvalitetno provesti s njima – kroz igru, priču ili zajedničku komunikaciju.
„Kao vrlo mlada postala sam majka, danas 21-godišnjeg sina, koji je upravo na ovaj način izrastao u jedno prekrasno stvorenje, iako su svi mislili da će mu zbog rastave braka nešto nedostajati u životu“ kaže Mirjana Popović.
Dodaje da roditelji ne trebaju da krive sebe kada se nađu pred životnim prekretnicama, poput one koje može izazvati razvod. Idealni uslovi su da djeca rastu u srećnim porodicama, naglašava ona, gdje se otac i majka vole i međusobno podržavaju, poštuju i razumiju. Razvodi su sve učestaliji, a djeca ne trebaju patiti zbog toga. „Teže će im biti da gledaju dva nesretna roditelja kako se ne vole i svađaju, nego da gledaju roditelja s kojim ostaju, naravno kada prođe vreme prilagodbe, oprosta i prihvatanja, koji je u miru sa sobom. Danas ne retko roditelji ostaju u dobrim odnosima, što je vrlo zdravo za daljnji odgoj deteta i na taj način deca lakše prebrode razdvajanje od onog roditelja s kojim više ne žive.“
Vodeći se činjenicom da djeca uče ono što vide, Mirjana objašnjava. „Ako im pružamo ljubav, pažnju, razumevanje i podršku, bilo da smo samohrani roditelji ili roditelji u braku, ona će iz toga naučiti da je jedino ispravno postupati tako kako mi postupamo s njima. Kada pak gledaju svađu, nepoštovanje i omalovažavanje, smatrati će da je to u redu, i graditi će svoje obrasce ponašanja i svoja uverenja na temelju onoga što se događa u njihovom domu. Tako će se odnositi i prema drugima oko sebe.“
„Danas kraj toliko tehnike i sveta koji napreduje iz minute u minutu, modernih igračaka, telefona, tableta, igračih konzola i sličnih čuda tehnike, teško je deci odvući pažnju i zabaviti ih na drugačiji, rekla bih čak zdraviji način. Jeste da su deca postala vrlo napredna i vrlo inteligentna i ne treba im puno da „polove“ kako sve to funkcioniše i da im je to sve vrlo zabavno i da se kroz sve te igre razvijaju motoričke i intelektualne sposobnosti, ali pokušajmo ipak našoj deci vratiti one stare društvene igre i zanimacije pri čemu će učiti povezivati se sa sobom i s drugima“, dodaje ona.
Roditelji će uvjek imati posla, i na radnom mjestu i kod kuće ali odrastanje djece jako brzo prolazi i nećete moći nadoknaditi te trenutke niti ih ponoviti. „Život juri s nama i kraj nas i koliko god svi bili zaposleni roditelji, izdvojite vreme koje ćete provesti sa svojim detetom, u šetnji, parku, kroz zajedničku igre, sednite s njima u pesak, zaprljajte se svi skupa, gacajte po lokvama kada kiša pada, pišite, crtajte i bojite zajedno, čitajte priče, kuvajte i pecite kolače, stvarajte zajednička sećanja i uspomene. Naši roditelji možda nisu znali kako, možda nisu imali vremena, i njihovo detinjstvo je bilo puno teže od našeg, kao što je to sada drugačije detinjstvo naše dece. Ali nam je zato toliko svega više dostupno, i saveta i knjiga i emisija i blogova i portala za odgoj dece, radionica, igraonica i sličnih stvari, i bilo bi šteta da to sve ne iskoristimo i pomognemo im da rastu sretno i zadovoljno“, zaključuje ona.
„Iako ponekad nemamo snage ni volje za ništa, i umorni smo i pobegli bi od stvarnosti, ne zaboravimo da bez obzira što su maleni i ne razumeju, ali osete, našu tugu i nemir, kao i sreću i radost. Za pažnju i ljubav uvek nađite trenutak, pa i ako je to samo zagrljaj i „volim te“, ali neka bude celim srcem, deca će to znati ceniti i uzvratiti će vam na isti način.“
„Pružite svojoj deci najviše što možete, u emotivnom smislu, jer za pružanje ljubav i pažnju nisu potrebni novac i skupe stvari, potrebno je samo srce, a ono ne košta ništa. Jer na taj način deca uče biti voljena, voleti sebe i svet oko sebe i takva deca izrastaju u osobe zdrave, snažne i jake osobnosti. I postaju tople i saosećajne osobe, one osobe koje će znati razlikovati dobro od lošeg, osobe koje će ceniti i poštovati sebe i druge i na taj način stvarati bolji i lepši svet“, kaže za kraj Mirjana Popović.
Izvor: Zelena učionica
Priredio: Ivan Čović
