Nedavno smo obilježili godišnjicu pandemije COVID-19, priželjkujemo i obećavamo sebi mnoge stvari koje bi ostvarili kada sve ovo konačno prođe. Šta naše želje govore o nama?
Da li je prerano maštati o postpandemijskom životu?
Tes Brigam, psihoterapeut i sertifikovani životni trener, kaže da je optimizam presudan u vremenima poput ovih.
„Ne želiš da cijelo vrijeme živiš u „zemlji mašte“, ali zdravo je razmišljati o budućnosti na pozitivan i uzbudljiv način“, objašnjava. „Ako se stalno brineš i nerviraš zbog toga šta će poći po zlu, osećaćeš da je tvoj sadašnji život beznadežan“, govori ona.
„Svako ima različito pandemijsko iskustvo, tako da se ono za čim svaka osoba žudi temelji na onome šta joj nedostaje u to vrijeme“, dodaje Brigam. „Maštanje i vizualizacija u trenutku kad se još uvjek mučiš ne samo da ti pomaže da osećaš više nade, takođe ti pomaže da razjasniš šta te čini srećnom i šta ti treba više (i manje) u životu.“ Ova psihoterapeutkinja nam govori o pet najčešćih postpandemijskih maštarija i njihova značenja
1. Želim da ostavim djecu na igranju i čuvanju, a da ne moram da razmišljam o tome da ih posle testiram na COVID-19
Objašnjena maštarija: „Ova osoba želi olakšanje“, kaže Brigam. „Žudi čak i za malim detaljem poput angažovanja dadilje ili ostavljanja djece na igranju kod prijatelja kako bi opet bili jednostavni, jednaki i neustrašivi.“ Za roditelje, naročito tokom pandemije, popisi obaveza samo da bi domaćinstvo bilo u funkciji, su dugački. A budući da su roditelji neprestano u mogućnosti da stave potrebe svoje djece ispred svojih, COVID-19 je dodao novu dimenziju. „Ova osoba samo želi da izađe sama ili sa svojim partnerom bez straha da je učinila nešto loše što bi moglo da našteti njenom detetu.“
2. Želim da moj sin može da zagrli baku koju nije vidio više od godinu dana!
Objašnjena maštarija: To je jedna od najjtužnijih situacije u pandemije. Odvajanje od porodice i voljenih u ime zaštite svih. Ovo se maštanje posebno odnosi na potrebu za dubljom vezom, ne samo za nas, već i za našu djecu. Ali, tu je i više od toga. „Pandemija nas je prisilila da se suočimo sa smrću i prepoznamo da ljudi mogu da odu bez upozorenja“, kaže Brigam. „Ova je osoba koncentrisana na želju da izrazi svoju ljubav i naklonost prema ljudima prije nego što bude prekasno.“
3. Želim da odem na odmor na more ali partnera da ostavim kod kuće.
Objašnjena maštarija: „Ovoj osobi definitivno treba odmor. Pandemija nas je gurnula na rub i jedino što možemo da zamislimo je trenutak kada možemo (konačno) da se odjavimo“, objašnjava Brigam. Ova maštarija takođe govori o pritisku na veze ili na bilo koga sa kim živimo. „Bez obzira koliko voliš svog partnera, nakon svega ovoga ti treba malo vremena u samoći“, kaže psihoterapeutkinja. „Cilj je vjerovatno otići negdje kako bi se opet osjećala mirno i opušteno, a da niko u blizini ništa ne traži od tebe.“
4. Želim da sjedim u prepunom pozorištu ili kafiću i da se guram s nepoznatim ljudima oko toga ko će osvojiti naslon za ruku ili dozvati konobara za šankom.
Objašnjena maštarija: To je nešto o čemu mnogi sanjaju, povratak na način života kakav je bio prije pandemije. U ovoj maštanju budu tako srećni da se neće ni žaliti na sitne dosadne stvari koje drugi ljudi rade ili uzimaju zdravo za gotovo one male posebne trenutke ili prilike koje nam sada nedostaju.
„U ovom slučaju ne radi se tek o želji da ponovno budemo u prepunom pozorištu ili kafiću, nego o želji da osjetimo izvjesnu sigurnost i da znamo što možemo da očekujemo od drugih ljudi“, kaže Brigam.
„Način na koji komuniciramo s drugima kad smo izvan kuće sada je toliko drugačiji, što čini da se pomisao na naslon za ruke oseća kao „Ahhh, sjećam se toga, već sam bila ovdje i radila to.“
5. Želim da se prijavim za spa sa svojim najbližim prijateljima i samo, da plačem
Objašnjena maštarija: „Opet, danak od pandemije na naše mentalno zdravlje dopire duboko. Ova osoba samo želi da bude zbrinuta i umorna je od brige za druge“, kaže Brigam.
„Postigla je maksimalan kapacitet i nema više šta da pruži“, dodaje. Ovakva maštanja govore o emocionalnom radu koji nas opterećuje iz dana u dan. „Radi se o tome da nam treba neko drugi da nosi naše osjećaje, čak i samo na jedan dan.“
Pripremio: Ivan Čović
Izvor: portal Wented!
