Za razliku od odraslih gdje se na COVID-19 brzo posumnja, kod djece nije lako razlikovati COVID-19 od „običnih“ sezonskih virusa.
U nastavku teksta možete pročitati neka od najčešćih pitanja o koronavirusu kod djece, a odgovore na pitanja daje Goran Vukomanović, pedijatar, osnivač edukacionog projekta Zdravo dete koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti s ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja djece.
1. Šta je SARS Cov-2, a šta COVID-19?
SARS Cov-2 je ime (tip) koronavirusa koji izaziva infekciju – bolest, koja se naziva COVID-19
2. Da li je COVID-19 opasniji za djecu nego za odrasle?
„Srećom, COVID-19 za ogromnu većinu dece nije opasna bolest – kod velikog broja dece prolazi bez simptoma (asimptomatski COVID-19) ili s blagom kliničkom slikom.
Sa izuzetkom dece koja imaju neku hroničnu bolest (koja drastično slabi imunitet) COVID-19 se najčešće ispoljava kao blaga respiratorna infekcija: curenje nosa, kašljucanje, bez temperature ili sa blago povišenom temperaturom. Obično traje nekoliko dana i prođe bez komplikacija. Jedan broj dece može imati prolazne bolove u stomaku, koji su ponekad praćeni prolivima, a i ovo najčešće prođe za nekoliko dana. Adolescenti mogu imati gubitak čula mirisa i ukusa, a manja deca retko opisuju ove simptome (što ne znači da ih nemaju).“
3. Kako kod djece prepoznati COVID-19 i kako se postavlja dijagnoza?
„Za razliku od odraslih gde se na COVID-19 brzo posumnja, kod dece nije lako razlikovati COVID-19 od „običnih“ sezonskih virusa! Kao što smo već naveli, kod ogromne većine dece nema težih simptoma, pa je retko potreban pregled pedijatra. Ako dete ima simptome i znake prehlade, prolazne bolove u trbuhu, povremene prolive, ali bez visoke temperature, a hoće da uzima tečnost, i dobrog je raposloženja – ne treba trčati kod pedijatra! To ne mora biti (i obično NIJE COVID-19), a i da jeste – obično prođe za nekoliko dana.
Ipak, ako dete ima veoma visoku temperaturu, loše opšte stanje (klonulo je, nezainteresovano, slabo jede i pije…) ili ako kašlje u napadima i otežano i ubrzano diše – treba obaviti pregled pedijatra u Covid ambulantama za decu.
Dijagnoza se dakle postavlja posle pregleda i testa na COVID-19, a to je obično brzi antigenski test (nazofaringealni bris) koji je veoma pouzdan prvih dana bolesti. Ređe je potrebno raditi PCR test ili serološke analize (antitela na SARS cov-2 virus). Pedijatar će pratiti dete sa COVIDOM-19, i ukazati roditeljima na simptome koji ukazuju na pogoršanje ili komplikacije ove bolesti (koje su kod dece srećom retke).“
4. Da li dijete koje ima COVID-19 treba da uzima preventivno antibiotik?
„Ne treba. Antibiotici ne pomažu kod virusnih infekcija, pa ni kod COVIDA-19. I kod odraslih je napuštena praksa preventivnog davanja antibiotika, a to se nikada nije savetovalo deci sa COVIDOM-19! Antibiotici se prepisuju samo ako postoje komplikacije COVIDA-19 (na primer upala pluća, teške sekundarne bakterijske infekcije…) što se kod dece veoma retko dešava.“
5. Ako dijete ima COVID-19 i povremeno kašlje, da li je to siguran znak upale pluća?
„Srećom nije. Kod ogromne večine dece kašalj nije izražen, već sporadičan i prolazan, a skoro uvek se radi o nadražajnom kašlju (zbog slivanja sekreta iz nosa) ređe se radi o direktnom dejstvu virusa na traheju (prolazni traheitis – virusna upala dušnika).
Kašalj u napadima, praćen otežanim i ubrzanim disanjem ili praćen visokom temperaturom traži pregled pedijatra, ali to ne mora značiti da dete ima COVID-19 ima mnogo drugih respiratornih virusa koji se ovako mogu ispoljiti.“
6. Može li dijete sa COVIDOM-19 koje ima povišenu temperaturu da koristi ibuprofen?
„Može da koristi ibuprofen za snižavanje telesne temperature. To je bila jedna od zabluda na početku pandemije, a brojna medicinska istraživanja su opovrgla sumnju da ibuprofen (i drugi lekovi iz ove grupe) imaju negativan uticaj na COVID-19. Istini za volju, to nikada i nije vezivano za decu! Dakle detetu sa COVID-19 treba obarati temperaturu isto kao i kod drugih infekcija koje je imalo i pre pandemije COVIDA-19.“
7. Da li je mutirani soj SARS Cov-2 virusa opasniji za djecu?
„Mutirani sojevi SARS Cov-2 virusa (ima ih više) prema svim dosadašnjim saznanjima ne izazivaju težu formu COVIDA-19 kod dece! Radi se o sojevima koji se brže i lakše šire, pa zato treba poštovati dobro poznate preventivne mere: nošenje zaštitinih maski, distanciranje i sprovođenje higijenskih mera“.
8. Da li djeca koja imaju blage simptome COVIDA-19 mogu širiti virus?
„Da – mogu. Zato ih treba izolovati od vršnjaka, ali i od ukućana – naročito od baka i deka! Dete je potencijalni prenosilac 10 do 14 dana od pojave prvih simptoma.“
9. Kako djeci ojačati ili sačuvati imunitet?
„Zdrav imunitet počiva na tri stuba: zdrava ishrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost!
Nažalost je pandemija u velikoj meri ograničila fizičku aktivnost, pa je zato važno primeniti osnovne principe zdrave ishrane, uključujući i povećan unos svežeg (ili ceđenog) voća, povrća, hrane bogate vlaknima…
Vitamin D3 svakako treba dodavati deci u zimskim mesecima, a u pandemiji je to dodatno važno! Čak i kada deca unose vitamin D3 hranom (morska riba, žumance…) potrebna je suplementacija ovim važnim vitaminom za imunitet.
Igranje igrica do kasnih noćnih sati (kod adolescenata se to ponekad produži i do ranih jutarnjih sati) treba ukinuti pošto to zaista remeti zdrav san – jedan od stubova snažnog imuniteta.“
10. Treba li vakcinisati decu protiv COVIDA-19?
„Bez masovne vakcinacije nema pobede protiv COVIDA-19. Svakako treba da se vakcinišu i deca, ali to nigde u svetu sada nije prioritet, imajući u vidu da se zaista ne radi o ugroženoj kategoriji, a veliki je broj odraslih kojima vakcina treba što pre!
Za sada je samo Pfizer registrovao vakcinu za decu od punih 16 godina, ali ista kompanija sprovodi kliničko ispitivanje na deci od 12 godina. Verujemo da će u bliskoj budućnosti veliki proizvođači vakcina razvijati vakcine za decu, ali to ćemo videti već u narednim mesecima.“
Izvor: portal Moj pedijatar
Priredila: Anđela Miličić
