Dio borbe protiv pandemije je značio i rad od kuće za sve one čiji posao to dozvoljava. Osobe s invaliditetom u SAD su se godinama borile za fleksibilni rad, a onda je korona pokazala poslodavcima da je to itekako moguće.
Britni Vilson ovih dana radi od kuće i to vidi kao privilegiju. Ova advokatica iz Bruklina, specijalizovana za građanska prava, zna koliko je epidemija žestoko pogodila Njujork i da je svaki izlazak iz kuće određeni rizik. Iz houmofisa, ipak, najčešće ne mogu da rade oni s najnižim primanjima.
Vilson u Bruklinu stanuje u mirnoj ulici i raduje se što ne mora u kancelariju svog Nacionalnog centra za pravo i ekonomsku pravdu koja se nalazi na užurbanom Menhetnu. „Već sam često razmišljala da li je zaista neophodno da svakog dana dolazim u kancelariju. Posljednja dva mjeseca su pokazala: vjerovatno nije“, kaže Vilson. Ova advokatica, kao osoba s cerebralnom paralizom, koristi posebnu gradsku službu transporta. Ako saobraćaj nije previše gust, od stana do kancelarije joj treba oko sat vremena. Na šatl-prevoz za starije i osobe s invaliditetom često je morala dugo da čeka. U jednom vozilu onda znaju da budu po dvije, tri osobe sa sasvim različitim odredištima.
„Sada štedim mnogo vremena“, kaže Vilson o radu od kuće. „Od korona-krize u suštini razmišljamo drugačije o poslu i tome kako možemo da ga organizujemo.“
Odjednom postoji više empatije
Dajen Hetinger je uvjerena da više nema nazad – i posle pandemije će sve više ljudi raditi od kuće, kaže ova žena koja radi za Prudential FInancial, osiguravajuću i investicionu kuću koja spada u 500 najvećih firmi u SAD.
„Vremena se mijenjaju. Naše rukovodstvo je već reklo da više nema povratka“, kaže Hetinger. Ona vodi odjeljenje ljudskih resursa koje se trudi da olakša zaposlenima svakodnevicu. Recimo da hodnici u zgradama budu prilagođeni za osobe koje koriste kolica. Od početka ove krize primećuje da sve više kolega treba pomoć kako bi se snašli s tehnologijom potrebnom za rad od kuće.
Čak i ako neki poslodavci u budućnosti ne budu otvoreni za više rada na daljinu, slučaj je već stvoren. Advokat Vinsent Vajt, specijalizovan za diskriminaciju na radnom mjestu, kaže: „Mi smo već dokazali ono o čemu su ranije bile potrebne rasprave. Firme će sada teško moći da tvrde da rad od kuće nije moguć.“ Osim s novim mogućnostima za svoje klijente, Vajt se bavi i novim izazovima na koje nema jednostavnog odgovora: Šta ako se zaposleni uključi u onlajn sastanak pijan ili pod dejstvom marihuane? Da li može da važi dres kod? Šta kada se slučajevi seksualnog uznemiravanja iz kancelarije prebace na čet?
Sve je stvar stava
Kriza prisiljava preduzeća da razmisle o konceptu „radnog mjesta“. Sada je odjednom moguće sve što se nije postiglo Zakonom o diskriminaciji osoba s invaliditetom koji postoji tri decenije. „Dokazali smo da možemo promjeniti navike. Možemo više odgovoriti na potrebe zaposlenih nego što smo mislili“, rezimira Šarl-Eduar Katarin, pomoćnik direktora Nacionalne organizacije osoba s invaliditetom.
Katarin, rođeni Francuz, živi s partnerkom u Njujorku. On je osoba s oštećenjem vida i često se kreće gradom dodirujući objekte što je u vrijeme higijenskih mjera otežano. U radnoj svakodnevnici se za njega nije puno promjenilo. „Zaista nije bilo tako teško. Jednostavno sam uzeo svoj laptop i donio ga kući“, kaže on.
Zaključuje da najveća prepreka u poslovnom svijetu za osobe s invaliditetom nije posao nego – traženje posla.
Izvor: DW.COM
