Imam posebnu potrebu da se probudim danas,
da dočekam novi života dan,
Imam posebnu potrebu da umijem svoje lice,
operem zube skuvam kafu i provjetrim stan.
Imam posebnu potrebu da nešto naučim danas
osim ako to nije zakonom zabranjeno i rezervisano za redove normalnih.
Imam posebnu potrebu da volim,
da sam voljena,
da mi neko kaže ,,Želim te"
potrebu da osjetim strast, posebnu potrebu ne rekoh
da me poljubi neko i ja poljubim nekog.
Imam posebnu potrebu da me boli,
da se radujem,
posebnu potrebu za dozvolom na sreću,
na prijateljstvo,
na putovanje,
na vožnju gradom,
vožnju avionom,
vožnju brodom,
da se okupam,
da se presvučem,
da ispratim političku scenu,
da spremam ispit,
da se ne javim komšiji preko puta,
da popijem nešto,
da se posvađam,
da iskomuniciram,
da radim,
da ne radim ništa,
da se selim,
da kupim nešto,
da se podijeli sa mnom,
da ja dijelim sa drugima,
da brinem o svom mentalnom zdravlju,
da razmišljam o Univerzumu,
da citiram Andrića i Seneku,
da ispratim vijesti,
saznam o Koroni,
slavim rodjendan,
mastam o Bolonji,
da brinem o frizuri,
da imam uredne nokte,
da napišem naučni članak,
da čujem trač,
da ispričam trač,
da plačem čitav dan,
da se molim,
da ne vjerujem,
da budem agnostik,
ateista,
da budem sve
i ne budem ništa.
Imam posebnu potrebu da živim.
Dragana Đokić
